Nišville Jazz Festival je, i ove kao i svake godine, bio jedan od onih festivala gde se može naći sve i za svakoga. U toku četiri glavna dana festivala, na „Earth and Sky“ main stage-u gostovale su zvezde, kako iz regiona tako i iz sveta. Na Niškoj tvrđavi su se pored glavne bine, mogle posetiti i neke od preostalih 15 bina koje su do poslednjeg trenutka bile pune publike.
Najveća atrakcija pored samog main stage-a je bila i „Midnight Jazz Dance“ Arena, gde bi se nakon uspešnog programa na main-u posetioci spustili i đuskali uz elektronske obrade dzez muzike. „Midnight Jazz Dance“ arena je sa radom kretala tačno u ponoć, te bi se polako punila do pola dva, gde bi nakon toga bila konstantno bilo ljudi sve dok ne svane, što je označavalo početak još jednog dana na NišVille Jazz festivalu.
Glavna atrakcija je zasigurno bio Bosanskohercegovački bend „Dubioza Kolektiv“, koji ove godine proslavlja svoj 20. Rođendan. U toku svog programa na „Earth“ main bini su ljudi u glas pevali njihove pesme, skakali, đuskali, te je čak došlo i do šutke u jednom trenutku, što je kasnije i pevač Almir Hasanbegović nazvao „prvom šutkom na džez festivalu u istoriji“.
Na „Sky“ main bini je sledećeg dana nastupala popularna basistkinja Ida Nielsen, koja je u jednom periodu svirala sa neponovljivim Princom, te mu je na NišVille-u i posvetila jednu pesmu. Ida je izjavila da joj je ovo bio prvi nastup u Srbiji i da joj se jako sviđa energija koju je publika imala tokom celog nastupa, te se nada da će opet imati priliku da gostuje na nekom festivalu u zemlji.
Trećeg dana su na „Earth“ bini bili „Asian Dub Foundation“, popularni britanski bend koji je svojom mešavinom roka, etno i ostalih žanrova ponovo okupio publiku u jednu „suzbijenu“ masu koja bi skakala tokom celog koncerta.
Poslednjeg dana na main stage-u je bend „Al-Quasar“ svojom rok obradama arapskih melodija ponovo izmamio pozitivne kritike publike. Njima se na bini pridružila i Nišlijka Zlata Marinković koja je sa njima izvela par pesama. Zanimljivo je da bend „Al-Quasar“ ima običaj da kada nastupaju u nekom gradu pozovu nekog od lokalnih pevača/pevačica da nastupaju sa njima.
Summa Summarum je da je ovogodišnji Nišville festival ispunio očekivanja, kako mladih koji su, možda prvi put na nekom od velikih festivala, pa do starijih posetilaca koje ste mogli da sretnete i prethodnih godina. Ako se neko i dvoumio ranije da li otići na festival džez muzike, jer nije siguran da li će mu se svideti ili nije „u tom fazonu“, trebalo bi da zna da džez i nije presudna stvar samog festivala. A i na kraju, elektronske obrade džez muzike posle ponoći na dance areni su se ispostavile kao savršen kraj jednog dobrog festivalskog dana.
Dimitrije Stanković
